Iskustva u praksi i različita sprovedena istraživanja pokazala su da odrasla populacija najčešće ima tegobe kao što su bolovi u kičmi, bolovi u nogama, problemi sa zglobovima, dok se najviše plaši nastanka karcinoma i srčanih oboljenja. Glavni razlog zašto nastaje bol u kičmi jeste savremeni način života koji je sve više u suprotnosti sa našim evolucionim nasleđem (uspravan položaj i hodanje). Sve više vremena provodimo u sedećem položaju (dugotrajni sati sedenja na radnom mestu, za računarom, ispred TV-a). Ljudi koji najveći deo dana sede gube mišićni tonus i bolovi u leđima su prvo mesto gde će nastati problem. Nedostatak sna, previše obaveza i život u stalnoj žurbi i pod stresom doprinose pogoršanju ovih tegoba.
Uspravni hod omogućava kičmeni stub koji se sastoji od pršljenova između kojih se nalaze diskovi koji imaju ulogu amortizera. Delovi kičmenog stuba su: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko–krstačni (lumbosakralni). Na kičmeni stub se pripajaju mišići zahvaljujući kojima su mogući različiti pokreti. U kanalu koji se nalazi unutar kičmenog stuba smešteni su kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih nerava. Pritisak na koren nerva kod bolesti kičmenog kanala dovodi do bola, slabosti i utrnulosti dužinom celog nerva.
UZROCI BOLOVA U KIČMI
Različiti su uzroci koji mogu prouzrokovati bol u leđima (diskus hernija, degeneracija diskusa, spinalna stenoza…). U velikom broju slučajeva ni posle primene dijagnostičkih metoda nije moguće odrediti tačan uzrok bola.
Bolovi u kičmi mogu biti akutni (traju do mesec dana) i hronični (traju duže od mesec dana). Kod hroničnih bolova dolazi do pada kvaliteta života i potrebno je obaviti dodatne preglede i preduzeti odgovarajuće mere u cilju poboljšanja tegoba.
Bolovi u vratnom delu kičme najčešće počinju u vratu i mogu se širiti u glavu, rame i ruku. Mogu nastati i oštećenja kičmene moždine i korena nerava. Bolesti ovog dela kičme prati utrnulost, slabost, peckanje, osećaj nestabilnosti i vrtoglavice u zavisnosti od težine kliničke slike.
KAKO NASTAJU BOLOVI U LEĐIMA
Bol u kičmi (lumbosakralni deo kičmenog stuba) može biti posledica različitih oboljenja. Obično počinju kao bol u krstima, sa širenjem (bolovi u nogama), od kojih je najčešća dijagnoza išijas (ishialgia).
Išijas nastaje kao posledica pritiska na sedalni nerv (nervus ischiadicus) usled istezanja mišića, lošeg držanja, prekomerne težine, trudnoće, nošenja visokih potpetica i spavanja na suviše mekom ležaju i usled nekih drugih bolesti. Zahvata uglavnom samo jednu stranu tela.
Osteoartritis spada u degenerativne bolesti zglobova i predstavlja najčešći oblik artritisa, posebno kod starijih osoba. Karakteriše se bolovima i upalom koji mogu nastati zbog sistematskog gubitka koštanog tkiva u zglobovima. Zaštitna hrskavica na krajevima kosti u zglobovima postepeno se istroši.
Lumbalna, slabinska diskus hernija (discus hernia) dovodi do uklještenja nervnog korena usled pomeranja diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme. U kliničkoj slici dominiraju bol u nozi, bolovi u donjem delu leđa, utrnulost (smanjenje senzibiliteta), smanjena pokretljivost stopala.
Bolovi u kičmi mogu nastati i kao posledica urođenih ili stečenih deformiteta kičme.
SKOLIOZA
Skolioza (scoliosis) predstavlja deformitet koji nastaje tokom rasta. Dolazi do lateralne krivine kičmenog stuba u frontalnoj ravni (kičma posmatrana od napred i od pozadi je ravna i nema krivine). Prvi vidljivi znaci su nejednaka visina ramena, bokova, asimetrija posmatrana u stojećem stavu sa prednje i zadnje strane. Skolioza može biti funkcionalna ( najčešće kao posledica lošeg držanja, razlika u dužini ekstremiteta…) i strukturalna (kao posledica anatomskih promena na kičmi, njenim ligamentima, zglobovima ili paravertebralnim mišićima). Progresijom ovih deformiteta mogu nastati teška oštećenja grudnog koša i zato je važno na vreme otkriti i postaviti dijagnozu i primeniti odgovarajuću terapiju.
KIFOZA
Kifoza (kyphosis) je deformacija kičmenog stuba (krivina), koja se najčešće nalazi u torakalnoj ili torakolumbalnoj regiji. Kifoza može biti kongenitalna (posledica nepravilnog razvoja, prisutna na rođenju i napreduje tokom rasta) i stečena (usled slabosti muskulature leđa i u sklopu nekih drugih bolesti). Prema kliničkoj slici kifoza može biti funkcionalna (može se korigovati) i strukturalna (krivina ostaje). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i RTG snimka. Tokom vremena može doći do nastanka težih oboljenja i zato je veoma važno pravilno držanje tela, korektivne vežbe i određena terapija.
OSTEOPROZA
Osteoporoza (osteoporosis) je najčešći problem starijih ljudi. Vremenom dolazi do gubitka kalcijuma koji kostima daje čvrstinu i obezbeđuje potpornu funkciju. Usled toga nastaje smanjenje gustine kostiju koje postaju porozne i osetljive na udarce i padove. Bolest se razvija bez simptoma i evidentira uglavnom posle preloma. Osteoporoza može biti: postmenopauzalna (kod žena u menopauzi najčešće dolazi do preloma pršljenova) i senilna (pogađa oba pola u kasnijim godinama, gde najviše dolazi do preloma kuka). Čak i najmanje traume (nagli pokreti, podizanje tereta i savijanje) mogu dovesti do preloma. Ponekad prelomi mogu nastati i bez određenog povoda. Najvažnija je prevencija koja podrazumeva dovoljan unos vitamina D i kalcijuma, redovno vežbanje koje usporava gubitak koštanog tkiva i jača kosti.
BOLOVI U KIČMI mogu nastati iz različitih razloga ili se javljaju u sklopu drugih oboljenja. Potrebno je odgovarajućim dijagnostičkim postupcima utvrditi dijagnozu i preduzeti lečenje. Najčešće se prepisuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), koji ublažavaju bolove, ali ne mogu biti trajno rešenje zbog mogućih neželjenih efekata, prvenstveno na želudac. Kod hroničnih stanja preporučuje se fizikalna terapija (odgovarajući aparaturni tretmani, korektivne vežbe, u zavisnosti od problema). Kod nekih težih stanja indikovana je operacija.
METODE LEČENJA BOLOVA U KIČMI
U cilju izbegavanja neželjenih efekata i postizanja dobrih rezultata sve više se primenjuju alternativne metode, koje su nastale mnogo pre konvencionalne medicine i priznate su od strane relevantnih zdravstvenih ustanova kao potvrđene i delotvorne.
Akupunktura je metoda kojom se putem uboda iglicama u tačno određene tačke na telu ublažava bol i dolazi do preusmeravanja protoka energije po telu, čime se postiže izuzetno povoljno dejstvo i ravnoteža čitavog organizma. Broj i učestalost tretmana određuju lekari koji su specijalizovani i posebno obučeni za ovaj vid lečenja.
Akupresura se izvodi pritiskom prstima na akupresurne tačke.
MAGNETOTERAPIJA PROTIV BOLOVA U KIČMI
Magnetoterapija je metoda poznata više hiljada godina unazad. Mnogobrojna klinička ispitivanja pokazala su višestruka pozitivna dejstva magneta na ljudski organizam: povećava se snabdevanje telesnih ćelija hranljivim materijama, poboljšava se cirkulacija i metabolizam, poboljšava imunološki sistem, reguliše krvni pritisak, ublažavaju se stres i depresivna stanja, eliminišu bolovi, vrši regeneraciju ćelija.
Pojas za leđa se preporučuje kod mišićnih spazama, osteoporoze, reumatskih stanja, lumbalne išijalgije, smanjene cirkulacije, poboljšanja celokupnog stanja organizma.
