Srčani udar (infarkt miokarda)
Srčani udar (infarkt miokarda) je oštećenje ili umiranje jednog dela srčanog mišića uzrokovano smanjenjem ili potpunim nedostatkom krvi i kiseonika. Za ispravno funkcionisanje srčanog mišića potrebna je velika količina energije i kiseonika. Energija i kiseonik se ubacuju u mišić sistemom krvnih sudova koji se nazivaju koronarne arterije. Odvajaju se od glavne vene, aorte, neposredno iznad aortnog ventila. Odmah nakon izlaska iz srca, a zatim u njihovom toku, granaju se duž površine srca.
Ateroskleroza je dugotrajna, hronična bolest svih krvnih sudova (arterija) u telu, koja usled nakupljanja masti, vezivnog tkiva i kalcijuma dovodi do promene u unutrašnjem zidu krvnog suda. On se naziva aterosklerotski plak. Takav plak može sam po sebi dovesti do sužavanja prečnika krvnih sudova, što dovodi do smanjenog protoka krvi. Time dovodi i do smanjenja energije i kiseonika do područja iza plaka. Dodatne informacije o srčanom udaru vidite ovde.
Šta dovodi do srčanog udara
Nagli i često potpuni poremećaj protoka kroz koronarnu arteriju dovodi do srčanog udara (infarkta miokarda). Tom prilikom već postojeća aterosklerotska plaka „destabilizuje“, tj. njegov poklopac, plak plaka i ugrušak vrlo brzo stvaraju ugrušak, tromb. Na taj način vena, koja je prethodno bila usko sužena, jepotpuno blokirana i zatvorena. Interesantno je da se vrlo visok procenat srčanih udara javlja na plakovima koji do tada nisu značajno smanjili prečnik krvnih sudova. Shodno tome, osoba nema poremećaje, ali prvi događaj koji ukazuje na ozbiljnu bolest srca je srčani udar (infarkt miokarda).
Uzrok srčanog udara
Srčani udar (infarkt miokarda) se obično sreće kod ljudi sa razvijenom aterosklerozom krvnih sudova. Ateroskleroza, uključujući koronarnu aterosklerozu, razvija se u većini slučajeva kod ljudi sa jednim ili više tzv. faktora rizika.
Najvažniji kardiovaskularni faktori rizika (infarkta miokarda) su:
Starost – veći rizik od srčanog udara imaju stariji ljudi.
Muškarci – muškarci imaju veći rizik od srčanog udara (infarkta miokarda) nego žene.
Genetska predispozicija
Ako je jedan ili više bliskih srodnika u porodici imao defekt srca, posebno u mlađoj dobi, postoji takozvana genetska predispozicija.
Pušenje – duvanski dim je dokazan, snažan, nezavisan faktor rizika za infarkt miokarda. Pušači imaju 2-4 puta veću šansu za moždani udar od ljudi koji nikada nisu pušili.
Dijabetes – Šećerna bolest
To je moćan faktor rizika za srčane udare i bolesti krvnih sudova. činjenica je da 2/3 osoba sa dijabetesom umire od srčanih oboljenja i krvnih sudova povezanih sa komplikacijama šećerne bolesti;
Holesterol – povišene vrednosti ukupnog i takozvanog „lošeg“ LDL holesterola direktno su povezane sa rizikom od srčanog udara.
Krvni pritisak – povišen krvni pritisak je nezavisni faktor rizika koji povećava šanse za srčani udar.
Fizička aktivnost – odsustvo ili premalo fizičke aktivnosti je takođe povezano sa srčanim infarktom (infarkt miokarda). Redovna umerena vežba pomaže rad srca i krvnih sudova. I drugi snažni faktori rizika kao što su krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi se kontrolišu vežbom;
Gojaznost – povećana telesna težina
Gojaznost (posebno povećan obim struka) su faktor rizika za srce i krvne sudove, čak i kod ljudi bez drugih faktora rizika. Gubitak težine od samo 5 kg može značajno smanjiti rizik od ateroskleroze.
Treba napomenuti da postoje dve osnovne grupe na gore pomenutoj listi faktora rizika. Faktori na koje se ne može uticati (starost, pol, genetika), ali većina njih su oni koji se mogu promeniti svojim ponašanjem i time značajno smanjiti svoj lični rizik.
Srčani udar (infarkt miokarda) -simptomi
Tipični poremećaji koji se javljaju u srčanom udaru (infarkt miokarda) su jaki bolovi u grudima, koji se mogu proširiti u donju vilicu i / ili levu ili obe ruke, leđa, praćeni znojenjem, peptičkim čirom i lošim stanjem. Problemi traju duže od 10-20 minuta i mogu da variraju u svojoj ozbiljnosti.
Međutim, u veoma značajnom broju slučajeva postoje velika odstupanja od ovih tipičnih poremećaja. Na primer, srčani udar (infarkt miokarda) može da počne sa mnogo blagim osećajem nelagodnosti u grudima, stezanjem, osećajem nedostatka vazduha. Može da varira do nekoliko sati, čak i dana, pre nego što osoba uđe u hitnu službu. Nadalje, tzv. Atipične slike su naročito česte kod osoba sa dijabetesom, starih i žena.
ZNAKOVI SRČANOG UDARA
Prvi znak srčanog udara (infarkt miokarda), posebno onaj koji pogađa donji zid srca, može biti mučnina i povraćanje. Kod teških, velikih srčanih udara (infarkt miokarda), srčane pumpe mogu biti oštećene (otežano disanje, teško disanje, pad krvnog pritiska, ubrzani otkucaji srca). Neke srčane aritmije mogu izazvati ozbiljne poremećaje srčanog ritma (ventrikularno ispiranje, ventrikularne fibrilacije), što može biti uzrok iznenadne srčane smrti.
Srčani udar (infarkt miokarda)-BRZINA REAGOVANJA
Poznavanje problema koji mogu dovesti do srčanog udara (infarkta miokarda) je veoma važno zbog dva osnovna razloga. Brzine početka lečenja i činjenice da veliki broj ljudi kasni u hitnu službu upravo zato što nisu prepoznali razvoj srčanog udara (infarkta miokarda).
Naime, uspeh lečenja značajno zavisi o stopi početka lečenja (terapija se sastoji u otvaranju zatvorene koronarne arterije). Što brže budu otvorene arterije odgovorne za srčani udar (infarkt miokarda), oštećenje srčanog mišića će biti manje i stoga prognoze ovog pacijenta.
ZLATNI PRVI SAT
S druge strane, budući da veliki broj ljudi ne prepoznaje da je reč o srčanom udaru (infarkt miokarda), oni dolaze kasno u hitnu službu, zbog čega proces lečenja počinje s velikim zakašnjenjem. Tada su rezultati terapije značajno lošiji nego u prvih nekoliko sati. Vreme je toliko važno da kardiolozi pričaju o „zlatnom“ prvom satu, pošto je uspeh lečenja najbolji ako je moguće otvoriti zatvorenu arteriju u roku od jednog sata od početka bola.
Srčani udar (infarkt miokarda)-DIJAGNOZA
Dijagnoza srčanog udara kod pacijenta koji se javlja u hitnoj službi zasniva se na anamnezi, elektrokardiogramu (EKG) i testovima krvi.
Anamneza uključuje opis poremećaja, zatim informacije o mogućim ranijim događajima i moguće faktore rizika koji mogu uzrokovati srčani udar.
EKG u velikom delu (ali sigurno ne kod svih) pacijenata pokazuje tipične promene u zapisima koji ukazuju na svež srčani udar.
Između krvi testira se vrednost tzv. troponin u krvi, kao pretraga koja se najčešće koristi u dijagnostici srčanog udara. Naime, ovo je laboratorijska vrednost koja je vrlo osetljiva na srčani udar. I malo povećanje iznad normalne vrednosti ukazuje na to da je to oštećenje srčanog mišića (zanemariv broj drugih uzroka može eventualno „oponašati“ srčani udar troponinom).
Pored toga, ova pretraga može otkriti čak i vrlo mala oštećenja mišića, a takođe i relativno rano u vreme početka srčanog udara (ali nakon oko 4 sata).
Terapija srčanog udara
Nakon dijagnostikovanja srčanog udara (infarkta miokarda), glavni način lečenja je otvaranje zatvorene arterije koja je odgovorna za srčani udar. Ovo se u principu može postići na dva načina: davanjem leka u venu koji rastvara ugrušak u blokiranoj arteriji ili mehaničkim otvaranjem arterije, stavljanjem takozvanog stenta.
Srčani udar (infarkt miokarda) – Stent
Koronarni stent je metalna mrežasta cev koja se postavlja u suženi ili zatvoreni deo koronarne arterije da bi se otvorio i uspostavio normalan protok krvi. Koronarne arterije se odvajaju od glavne posude, aorte, neposredno iznad aortnog ventila, odmah nakon izlaska iz srca. Zatim se u njihovom toku granaju duž površine srca.
Prevencija infarkta miokarda
Prevencija infarkta miokarda podrazumeva smanjenje faktora rizika, kao što su regulacija visokog krvnog pritiska kao jedan od glavnih faktora rizika. Zatim, regulacija holesterola i triglicerida u krvi kroz dovođenje optimalnih vrednosti putem antilipemičnih preparata za dijete i statine, kontrolu glukoze u krvi kod dijabetičara. Naravno i prestanak pušenja, izbegavanje stresnih situacija i dnevne fizičke aktivnosti koje uključuju najmanje pola sata do 45 minuta brzog hodanja.
Magnetoterapija Instituta Mihajlo Pupin-Piezotehnologija doo Beograd je našla primenu kod svih bolesti krvnih sudova. To su infarkt srca, šlogovi, povišen krvni pritisak, dijabetes, odnosno šećerna bolest, itd. Više o magnetnoj fizikalnoj terapiji pogledajte ovde.
