Magnetizam postoji još od vremena nastanka prve materije, tako da je star koliko i vasiona. Nema dokaza da su magnete koristili naši prvi čovekoliki preci. Međutim, postoje tvrdje da su neki od tih ranih predaka imali prirodne magnete unutar nosne duplje, pomoću kojih su se orijentisali-arheološki nalazi su pokazali da neke od kostiju koje okružuju nosnu duplju tih primitivnih predaka u blaim tragovima sadrže ostatke magnetnog polja.
Znamo da su magnetna svojstva nekih materija bila poznata drevnim Kinezima. U knizi koja se zove Priručnik prosvećenog zemljoradnika o korisnim biljkama i potiče iz dinastije Han(oko 200 g. Pre nove ere), postoji zapis o tome kako se magneti mogu koristit kod oteklih zglobova. Kinezi su zasigurno koristili magnete i magnetne materijale kako bi poboljšali tok či ili ki (unutrašnje energije tela, koja se kreće kroz kanale ili meridijane) . Po jednima Kinezima takođe pripada zasluga za pronalazak kompasa sredinom prvog veka, ali drui tvrde da se kompas nije koristio sve do drugog veka.
Rimski istoričar Plinije srariji (23 – 79) zabeležio je da su se magneti u njegove vreme koristili za lečenje očnih obolenja. Persijski fizičar Avicena (980 – 1037) je koristio magnete kako bi odagnao simptome depresije.Drevni tekst, pisan sanskritom, Atarvaveda, govori o upotrebi magneta za zaustavljanje krvarenja. Egipatski spisi navode da su magneti bili u upotrebi u njihovoj medicini; veruje se da je i Kleopatra nosila mali magnet na čel da bi sačuvala svoju lepotu. Vikinzi sa severa Evrope koristili su magnetnu stenu, neku vrstu jakog magnetita, na svojim putovanjima morem, kao preteču kompasa.
Kaže se i da je kraljica Elizabeta I (1533 – 1603) koristila magnete kako bi poboljšala zdravlje, na preporuku svog dvorskog lekara, poznatog dr Viljema Gilberta. Neki tvrde da je upravo on uvideo da obično gvožđe može preuzeti namagnetisanje, kada dodje u dodir sa magnetitom. Ovaj lekar je , navodno, bio prva osoba koja je naglasila da kompas uvek pokazuje u pravcu severa. Austrijski fizičar i pronalazač hipnoze, Franc Mesner (1734 – 1815), eksperimentisao je sa različitim terapijama koristiće magnete. Nemački fizičar Semjuel Haneman (1755 – 1815), osnivač medicinske prakse znane kao homeopatija, bio je veliki zagovornik upotrebe magneta u lečenju i čseto ih je koristio u kombinaciji sa homeopatskom terapijom.
U današnje vreme, svaka modernija bolnica koristi elektromagnetu opremu. Aparati koji služe za merenje magnetne rezonance (MRI) analiziraju stopu apsorbcije visoko-frekventnih talasa od strane snažnog magnetnog polja. Ovi aparati stvaraju više unakrsnih šema onoga što se skenira, što podseća na aparate na bazi x-zraka, ali ove dve vrste aparata ne prikazuju samo „čvrste“ predmete ( kako što su kosti). MRI skeniranjem mogu se istražiti meka tkiva i locirati tumori. Stopaapsorpcije je promenljiva sposobnost tkiva daapsorbuje magnetne sile, bez povratnog zračenja talasa ili pulseva energije. Mikrotalasna terapija koristi kratke talase elektromagnetnih impulsa. Oni imaju veliki frekvenciju, intenziotet i usko su usmerenu. Možda smo daleko dogurali od upotrebe magnetita do MRI mašina, ali je magnetizam u osnovi svog tog napretka.
Magnetizam se odnosi na sposobnost određenih tela da deluju nevidljivom silom na drugo telo. Ova moć privlačenja koju magneti imaju donekle je neuobičajena, jer ne slabi nakon oslobađanja energije- u normalnim vremenskim periodima i kontrolisanim uslovima. Jedan od osnovnih zadataka fizike je da se energija ne može stvoriti ni uništiti, već samo može prelaziti iz jedne vrste energije u drugu. Ovo obično znači da se energija prebacuje iz jednog stanja u drugo, ili od jednog objekta do drugog. Ali magnet zadržava sva svoja svojstva, čak i kada je svoju energiju preneo na drugo telo.
Molekularni magneti
Svaki molekul materije može se upotrebiti sa majušnim magnetom. Molekuli nekih materija, kao sto su gvožđe, imaju veću sposobnost privlačenja od, recimo, molekula drveta. Magnetizam u metalima je jednostavan proizvod ogranizacije molekula i atoma, koji su postavljeni tako da deluju zajedničkim snagama u istom pravcu; oni se udružuju kako bi vršili uticaj na druge objekte. Kada komad gvožđa nije namagnetisan, njegovi molekuli vuku svaki na svoju stranu i svaki od njih neutrališe povlačenje susednog molekula. Magnetna sila deluje tako što sve te molekule poređa jedne pored drugih, što čini da materija na koju delujemo magnetima i sama postane namagnetisana.Kada molekuli imaju organizovan poredak, oni mogu da deluju na objekte koji se nalaze u blizini.
Magnetni polovi
Dva kraja magneta, gde se nalazi najveća koncentracija magnetne sile, zovu se polovi magneta.Kada se magnet koristi kao kompas, jedan njegov kraj se okreće ka severu i taj se kraj zove sever magneta. Ako biste presekli taj magnet na pola,svaki od delova bio bi magnet za sebe,sa severnim i južnim polom,odnosno krakom.
Osnovni zakon magnetizma je da se suprotni polovi privlače, dok se isti odbijaju. Ako ovo upamtite, sve je mnogo jasnije. Magnetna sila koja se javlja između dva magneta se povinuje zakonu „ obrnutog kvadrata“ , što praktično znači da će, se udvostručenjem udanjenosti, privlačenje između magneta pasti na četvrtinu početne jačine. Prema tome, mnogo od snage privlačnosti se gubi kako se udaljavamo od magneta.
Magnetizam je svuda oko nas; to je prirodna pojava koja ima veliki uticaj na nas i sve što nas okružuje. Sa otkrićem elektromagnetnih sila, postao nam je dostupan novi vid magnetne energije. Elektromagnetizam je osnova moderne tehnologije, a u svetu današnjice smo neprekidno pod uticajem elektromagnetnih sila, nekada uz neženjene posledice. Elektromagnetizam je doneo novine u svet moderne medicine i magnetne terapije. Sada imamo naprave pomoću kojih možemo da manipulišemo tokovima magnetnih sila i primenimo ih u lečenju pojedinih bolesti i povreda.
Magnetna terapije se može koristiti za ublažavanje bolova, zaustavljanje infekcije, zaceljivanje kostiju i ožinjaka, podmladjivanje ćelija i balans energije u telu.Takođe se može primenjivati u kombinaciji sa većinom drugih terapija.Primena magneta različitih jačina na određene delove tela može imati mnogobrojne fiziološke efekte.Magneti mogu pojačati cirkulaciju kiseonika hranljivih materija u krvi; ubrzati zaceljivanje nervnih tkiva i kostiju; mogu povoljno uticati na proizvodnju određenih hormona, ali i pojačati aktivnost enzima i uticati na mnoge druge fiziološke procese.Mali samolepljivi magneti se mogu uporebiti na majin povrsinama tela, dok se elestične magnetne trake i povezi upotrebljavaju na većim površinam. Magnetna terapija je neškodljiva, tako da se može bez bojazni upotrebljavati i na kućnim ljubimcima i drugim životinjama, za lečenje mnogih bolesti.
